Diskovi

Diskovi služe za smeštanje podataka i omogućavaju njihovo čuvanje i nakon gašenja računara. Mehanički Hard Diskovi su bili standard za većinu personalnih računara do pre nekoliko godina. Karakteristično za ove diskove jeste da funkcionišu slično kao gramofon. Samo što za razliku od gramofona, koji „čita“ ispupčenja i rupice na gramofonskoj ploči, glava u disku nikad ne dodiruje disk, ako ga dirne i „zaore“ po ploči, ta ploča postaje neupotrebljiva. Zato su ovakvi diksovi veoma osjetljivi na padove i udarce i zbog toga često bolji diksovi za laptopove u sebi imaju uređaj koji meri ubrzanje i ako oseti da vam je laptop ispao, automatski zaustavlja upis i čitanje sa diska kako bi zaštitio disk i podatke dok se situacija ne smiri.

SSD

Međutim, u poslednjih nekoliko godina, sve češće možemo čuti za SSD diskove, odnosno Solid State Drive diskove. Za razliku od HDD diskova, SSD diskovi nemaju pokretnih delova, i možda je najlakše da ih shvatite kao velike USB fleške, mada treba imati u vidu da se memorijski čip u SSD disku razlikuje po tipu i brzini od onog u USB fleš memoriji. Ovakva konstrukcija SSD diskova omogućava znatno brže čitanje podataka sa njih što korisniku omogućava da se znatno brže učitava operativni sistem, startuju aplikacije i ukupno gledano ubrza rad računara.

Brzina!!!

Pojava SSD diskova je omogućila još jedan način za unapređenje brzine računara koji u ovom trenutku nisu stariji od 3 ili 4 godine. Ranije, kada ste hteli da ubrzate računar, praktično jedina stvar koju ste mogli da uradite jeste bila da kupite još radne memorije. Danas, postojeći HDD disk možete zameniti SSD diskom i značajno ubrzati računar.